Kontakt: +381 63 468 387

Ovaj dečko je svetski, a naš!

Milan je profesionalac u svom poslu i njegov rad na dizajniranju karaktera za video igre je tražen od strane svetski poznatih kompanija, a mi smo se našli da „izvidimo“ koja je njegova priča.

milan nikolic

U pedantno sređenom kutku stana u Beogradu, sedi Milan Nikolić (26) iz Gračanice, ispred njega su dva velika monitora, a on mi objašnjava šta je to „čudo“ koje vidim na njegovom ekranu. U pozadini se čuje žučna rasprava njegova dva papagaja, koji se zovu Džeki i Kića.

Milan je završio srednju ekonomsku školu za koju kaže da nije „baš kompatibilna“ sa onim šta sada radi, a u Kosovskoj Mitrovici je diplomirao grafički dizajn na Fakultetu Umetnosti.

Ono zbog čega se Milan izdvaja od svojih kolega je to što je pronašao svoju strast u dizajniranju karaktera za video igre i „kida“ u tome!

On je frilenser, koji radi, između ostalog, za Games Workshop, Whale Shark Studio i West Studio iz Los Anđelesa, koji autsorsuje za poznate svetske kompanije kao što su Blizzard, Ubisoft, Crytek, Digital Domain, EA, Microsoft, playstation, Nsoft, Activision…

„S obzirom na to da mi fakultet nije pružao umetničko usmerenje koje sam ja želeo, na kraju sam sve našao sebi sam preko interneta. U to spadaju razni tutorijali, online privatni časovi kod raznih mentora iz inostranstva koji se bave ovom vrstom dizajna za video igre – kad postoji volja, postoji i način“, započeo je harizmatični Milan svoju priču.

„Pre godinu i po dana sam završio mentorstvo kod Entoni Džonsa, koji je superstar konceptualne umetnosti i radio je u Blizzardu. Imao sam priliku i da ga upoznam ove godine u maju, a danas smo super ortaci. On je inače čovek koji me je inspirisao da uopšte krenem da se bavim ovime. Kada sam video njegove radove, rešio sam da više ne radim grafički dizajn, nego da krenem u koncept art, tako da, sve je moguće!“

Upoznajte se sa Milanovim radovima:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Koliko je važno imati konkretno obrazovanje za ovakav posao, ili je dovoljno biti uporan i pravi umetnik?

„Upornost je neophodna, ali je neophodno imati i tehničke veštine, što zahteva puno, puno rada i bitno je znati šta treba da se radi. Ne možeš dizajnirati čašu za video igru, već je potrebno biti upoznat sa preprodukcijom video igre, kako se to kasnije modeluje, koja je osnovna ideja koncepta… Dakle, potrebno je baš zaroniti duboko u taj svet kako bi to stvarno imalo smisla“.

Kako izgleda proces od kontakta sa klijentom do realizacije karaktera?

„U suštini, klijenti vide portfolio na ArtStation-u, što je trenutno najpoznatija platforma za koncept art. Nakon toga, oni kontaktiraju određenog koncept umetnika, to jest, u ovom slučaju, mene i pitaju me da li sam zainteresovan za rad sa njima. Uglavnom se onda potpisuju ugovori koji me obavezuju na ćutanje, jer je moj posao na samom početku osmišljavanja nekog projekta. Ja dobijem brif sa opisom sveta, karaktera sa par nekih refenci u vidu primera iz drugih igara. Na osnovu toga, od mene se očekuje da ja njima dam dobar finalni proizvod.

Štos je u tome što nakon dobijenog brifa i referenci od strane klijenata, ja sam dalje skupljam neke sopstvene reference – šta ja mislim da bi bilo kompatibilno za to šta njima treba. On je klijent, on ima ideju, ali ti imaš tu vizuelni jaču stranu koju on nema, i on tebe za to plaća. E, sad. Prvo radim skice, par varijacija nekog karaktera – samo u silueti, ništa detaljno ili sitno, to su sve neki krupniji obrisi, dok ne dobijem neke oblike koji mene privuku i mislim da odgovaraju opisu klijenta.

Klijent onda bira šta mu se sa koje skice dopada, ja to pomešam u još recimo tri varijacije, pa onda on to opet gleda, bira, pa sve tako, korak po korak, dok ne dođemo do finalnog oblika.

Onda sledi render faza, to je finalno zatezanje – određivanje svetla, materijala, sređivanje skica. Uglavnom su to detaljni, spori i dosadni radovi.

Neki klijenti traže da dizajn bude funkcionalan, to jest, da je stvarno pokretljiv karakter i kad bi postojao u realnom svetu, a neki klijenti vole da to samo vizuelno izgleda strava.

Svaki klijent je drugačiji, pa je neophodno radno iskustvo od nekih minimalnih pet do šest godina, da bi stvarno mogao da se nosiš sa svakim klijentom bez problema“.

Što se tiče Milanovih radova, nismo uspeli da „izvučemo“ više, jer zbog ugovora sa velikom svetskom kompanijom sa kojom radi već godinu dana, nije u mogućnosti da otkriva bilo kakve detalje, pa jedino preostaje da čekamo trejler igrice kako bismo se upoznali sa njegovim novim kreacijama.

„S vremena na vreme radim za Games Workshop kao ilustrator, oni imaju poznate naslove kao što je Warhamer, a ja sam im radio ilustracije za knjige. U naredne dve godine će izaći jedna prilično VELIKA igra za koju trenutno radim – to je sve što smem da kažem!“

Pogledajte kako izgleda live stream Milanovog procesa rada:


Izvor: YouTube

Koliko je važno biti svoj? Kako se ti ističeš?

„Bitan je faktor to što ja ovo stvarno volim i trudim se da to što pravim bude na jedan specifičan način. Tu onda ja imam i neku slobodu za improvizacije i da probam nešto drugačije, za šta bi mi mama verovatno rekla da nije okej: „Sine, volim i ja tebe, ali crtaj cveće“.

Nikada nisam brinuo za stavove drugih o tome šta ja crtam i to je urodilo plodom, jer sam na taj način dolazio do nekih jedinstvenih ideja, što su očigledno klijenti i primetili. Kada sam našao taj svoj „pravac“, bio sam mnogo srećniji i osetio se kao da sam sav svoj“.

Postoji li neki dizajn kojim nisi zadovoljan i koji si uradio onako su drugi zahtevali od tebe?

„Naravno. To je uobičajeno kod poslova za klijente. Oni uglavnom imaju neke svoje ideje. Neki su fleksibilni i žele da čuju i moje mišljenje, neki žele da čuju, ali ne prihvataju, tako da, to je ipak posao i tome treba pristupiti prilično profesionalno. U tom smislu, ako klijent ima neku svoju želju, a ja sam prihvatio da radim taj posao, onda definitivno radim šta god mi on kaže – svidelo se to meni ili ne“

Da li dizajniranje likova ostavlja dovoljno prostora za kreativnost ili radiš sve „po narudžbini“?

„Ima dosta prostora, ali nije to lako opisati, jer mnoge stvari zavise od mene – kako ja vidim tok razvoja karaktera koji dizajniram. Ali, ako klijent kaže da mu stavim roze tačkicu na glavu, onda ja to moram da uradim, iako bih ja stavio možda 15 plavih tačkica.“

Da li je samo moj utisak takav ili preferiraš mračnije likove?

„Verovatno si pričala sa mojom mamom, kad me ovo pitaš. Ali, da, verovatno jeste tako. Nije to ništa mračno u smislu: ‘Vidi, ovaj je u sekti’. Samo mislim da sve te karaktere koje radim zamišljam skroz drugačije – ne kao sliku na zidu, nego kao ‘in game’ karaktere koje bih ja voleo da vidim kao protivnike ili kao karaktera kog ja mogu da igram. Zato se trudim da oni budu prilično istripovani, jer mislim da su zato i posebni, pa to dovodi do toga da imam prođu kod klijenata – čudni su i drugačiji, a ipak su kul što se dizajna tiče“.

Koje likove iz neke video igre bi voleo da si ti dizajnirao ili ti odgovara taj stil?

„Postoji igra koja se zove Warframe i tu je malo promenjen sav dosadašnji stil, jer su ubacili neke prilično revolucionarne karaktere u svetu gde se već dugo karakteri često ponavljaju. Tu mi se svi likovi sviđaju i prilično sam inspirisan njima“.

Koliko vremena posvećuješ poslu?

„U poslednje vreme manje, jer se trudim da posvetim više vremena životu – suncu, vazduhu… Na početku sam crtao i do 12, 16 sati bez prestanka, jer mi je samo to bilo konstantno u glavi. Nisam mogao da spavam od ideja i želje za radom, a takav ritam mi je trajao do nedavno. Za neke klijente radim osam sati, za neke radim po projektu, personalne projekte kad želim – sve zavisi i od toga koliko imam obaveza u trenutku. Uglavnom nemam život“.

A, slobodno vreme?

„S obzirom na to da sam frilenser, imam prilično fleksibilno radno vreme. Nekad ne vidim svetlost dana i deset dana zbog posla, a nekad opet ne vidim svetlost deset dana, ali zato što izlazim. Trudim se da organizujem svoje vreme koliko god mogu, ali sve je to promenljivo u mom poslu i teško je naći neku sredinu i umerenost“.

Ovako mi Milan objašnjava svoj rad na „licu mesta“:


Izvor: YouTube

Kako radiš na promociji svojih radova i koliko ulogu tu imaju društvene mreže?

„Paa, uđem u bus, odštampam jedno 50 svojih radova, pa ih onda lepim i delim ljudima. Šalim se, naravno. Facebook mi je osnovna mreža putem koje promovišem svoje radove. Samim tim što sam ja izbacio svoje radove na Facebook profil, znači da će mi veliki broj mojih prijatelja koji se ovime takođe bave, šerovati moj post i kačiti ih i na druge platforme – sharing is caring! Važna je i podrška od ArtStation-a, pa i tamo ‘isplivavaju’ popularni i dobri radovi“.

U kojim programima „oživljavaš“ svoje koncepte?

„U Photoshop-u, pošto se bavim tom preprodukcijom, a nakon toga sve dalje ide u modelovanje – Zbrush, Max, Maya, u zavisnosti od toga šta koja kompanija kako radi. Ja sad radim samo u Photoshop-u, sledeći korak mi je Zbrush, ali ga ne bih koristio kao softver za ‘in game’ karaktere, nego više kao softver za bržu izradu tih nekih koncepta koje radim u Photoshop-u – čisto da bih sve to mogao malo da vidim i u 3D prostoru“.

Da li crtaš i rukom ili samo koristiš računar?

„Imam blok za skiciranje, gde radim rukom dizajne s vremena na vreme, ali je to uglavnom samo da bih se odvojio od ekrana, dok mi je glavni deo posla ipak na kompjuteru, jer to sve ide brže tamo“.

Može li se živeti od ovog posla?

„Ti si definitino pričala sa mojom mamom! Okej, šalim se, može. Na početku je teško, jer se tada često mora raditi za džabe kako bi napravili što bolji portfolio. Svi smo na početku sporiji, ne toliko profesionalni, pa ne možemo ni tražiti neki veći novac za taj početnički rad, gde se zapravo uči rad sa klijentima i različitim dizajnima. Ali, kada se izgradi dobar portfolio, koji je najbitniji element u svemu ovome, klijenti dođu sami. I to ozbiljni klijenti. Uglavno su to stranci, pretežno Amerikanci, koji plaćaju na osnovu njihovih standarda“.

A, koji su to standardi?

„Sve zavisi. Neki klijenti plaćaju po projektu, neki po karakteru, neki po osnovnim elemntima iz igrice (zavisi na čemu se radi), a neki po satu ili dnevnici. Tako da sve zavisi od klijenata, ali recimo, dnevnica ume da bude i do 350 dolara. Karakteri se kreću od 200 do 1.500 dolara, ilustracije se naplaćuju od 300, 400, pa do 2.000 dolara. Poenta je u tome da što je kvalitetniji portfolio i poznatije ime, samim tim možete da dižete i cenu“.

Kakva je situacija u Srbiji za ljude koji se bave ovim poslom?

„Ljudi koji su se malo probili, uglavnom frilensuju za te neke strane kompanije, jer je to sledeći nivo na bolje. Kod nas još uvek postoje kompanije koje tek treba da rastu. To je sve krenulo, ali ide malo sporije, jer, je l’ te, ovo je Srbija, nema ko da vuče sve to, ali mislim da će u neko skorije vreme sve to biti na višem nivou“.

Šta misliš da je potrebno da se dogodi da bi zaživelo to kod nas?

„Smatram da je potrebno da se pojavi neka kompanija koja će da radi ozbiljne naslove i da pokupi sve kvalitetne ljude, kako bi ostale kompanije imale ozbiljnu i zdravu konkurenciju, pa samim tim pokušale i same da urade nešto novo kako bi pratile ili naterale ljude da rade opet kod njih. Mislim da je to jedini način da se nešto promeni“.

Kako vidiš sebe za deset godina?

„Bolje pitanje bi bilo kako vidim sebe za deset dana! Pa, ne znam, ja sam dobijao ponude da budem art direktor u nekim dobrim inostranim kompanijama, ali želim da budem ovde i da ovde nešto uradim sa svim tim ljudima koji kvalitetno rade – da mi budemo ta neka autsorsing kompanija. Za deset godina vidim sebe kako imam svoj koncept art studio, to mi je trenutna vizija, ali ne znam šta se sve može promeniti“.

S obzirom na to kako radi „punom parom“, a ljudi su oduševljeni njegovim kreacijama, ne sumnjamo da je to upravo ono šta će Milan i ostvariti!

Ukoliko želite da pogledate ceo njegov portfolio sa radovima, to možete uraditi na linku OVDE, a uživo prenos njegovog procesa rada se gleda OVDE.

Autor: Marko Čavić, Tamara Sekulović Izvor: Mondo.rs

Оставите одговор